Čitalac piše:
"Bio sam svedok žestoke diskusije na večernjim stolom mog brata, zvali smo ga" sosom ", a moja snaja je rekla da je to nazvano" posjevje ". Da li je to regionalna stvar? kuvano je mesom? (Dobio sam to objašnjenje). Molimo vas da savetujete i potencijalno zaustavite razvod od nastanka. "
U Italiji postoji sugo i postoji salsa . Sugo potiče od suka (sokova), a odnosi se na pantalone od kuvanja mesa, tako da se "sugo" koristi za bogate mesne sosove po linijama sugo alla Bolognese ili debelih povrća.
Ove često, mada ne uvek, nose se sa testeninom. Salsa, s druge strane, je polu tečnost do tečnog sirovog ili kuhanog sosa koji se koristi kao dodatak. Može proći preko testenina, na primer, pesto alla genovese , ali se može koristiti i za sezoniranje drugih jela. Na primjer, salsa verde je prekrasna preko kuvanog mesa ili krompira, kao i majoneza ( salsa maionese u mnogim kuhinjama). Ako je sosak posebno osetljiv, može se nazvati " salsina ".
Prelaz od sugo / salsa na italijanskom do sosu / sosu na engleskom jeziku mora se desiti kada se imigrantske porodice naselile u nova naselja u SAD-u, i, očekujem, italijansko-američku tradiciju porodice / susedstva više nego bilo čega. Neki imigranti su preveo italijansko ime zbog onog što su stavili na svoje testenine kao "sojino meso", dok su drugi to preveli kao "sos", a prevodi su prošli kroz generacije i postali ukorenjeni u procesu.
Ljudi postaju neverovatno strastveni zbog ovakvih stvari.
Još jedan čitalac, Toni Smit, doprineo je ovim komentarima: "Jednostavno rečeno," sos "je brzo napravljen, tj. Salsa di pomodoro , pesto, itd. Traži čitav dan da kuva." Zatim je rekao da misli na "sojino meso" kao nešto u obliku komada mesa koji je zamrznut i konzumiran kao drugi put ( secondo ), dok se kapanje koristi za sezonu testenina, rižota, gnočija ili čak pire krompir.
Kao primer ragua , on predlaže ligurijski tocco, što je u osnovi pečenica sa bogatim sosom koji uglavnom ide preko testenina.
Ovo nije ono što ja mislim kao ragù - u Toskani, to je sos od mesa napravljen od mlevenih mesa, duž linija sugo alla Bolognese . Međutim, samo zato što reč znači jednu stvar u jednom delu Italije, nema ništa što bi reklo da to ne znači nešto sasvim drugačije u drugom regionu. Tako sam pogledao "ragù" u Dizionario di gastronomia Antonio Piccinardi . On kaže:
" Ragù : Reč francuskog porijekla koji se primjenjuje na jela koja se značajno razlikuju, ali dijeliti kao zajedničku karakteristiku korištenje mesa koje se već duže vrijeme kuva u sosu, koji je generalno predodređen da pređe tjestenine. Postoje dvije glavne vrste ragù: jedan je napravljen sa mlevenim mesom, a drugi iz jednog komada mesa polako kuvano dugo vremena, na koji se mogu dodati i drugi sastojci. Pored toga, nekoliko jela tipičnih za južne regije se zovu al ragù, na primer, carne al ragù ili braciole al ragù , koji se sastoje od ploča od mesa različite veličine, valjanih oko aromatičnih agenasa i polako kuvanih.
Prvi tip ragù obuhvata jela emilijanske tradicije, kao i one iz Bari ili Sardegne, dok u drugoj grupi spadaju sva južno italijanska jela. "
S obzirom da je Bari u Pulji, što je svakako na jugu, a Sardegna je uglavnom složena sa južnim regionima, očigledno je da raspad između tla i mesa tipa ragù nije regionalan, već lokalni.
S obzirom da povezujem reč "sojino meso" sa zamrznutim mesom i brašnom (nešto što uopšte nije uobičajeno u Italiji, iako sam ga susreo u regionu Piemonte) ja zovem šta se nalazi preko pasta "sos" kada se pozivam na engleskom. Ali, kao što je previše često slučaj sa italijanskom hranom, ovde nema ispravnog ili pogrešnog odgovora.
[Ispravio / la Danette St. Onge]